Pandemija korona virusa zadala je težak udarac bh. ekonomiji. Pogođeni su svi sektori. Značajan pad izvoza, između ostalog bilježe metalska i elektroindustrija, drvni sektor, te industrija tekstila.
Struka poručuje da vlasti moraju brže reagovati kako bi privrednici lakše prebrodili krizu. Predlažu formiranje ekonomskog kriznog štaba.
“Mislim na nivou Federacije da je to lakše izvesti, na nivou BiH vjerovatno teže, jer pokazalo se da državni nivo je najmanje uradio po pitanju Covid 19 ekonomskih politika, ali i nekih drugih epidemioloških i zdravstvenih mjera”, smatra Admir Čavalić, ekonomski analitičar.
Da li će formirati ekonomski krizni štab na državnom nivou iz Vijeća ministara danas bez odgovora. Na službenoj stranici stoji da je u junu održana konstitutivna sjednica Grupe za socioekonomski odgovor na pandemiju Covida 19. Pretragom web stranice drugih informacija o radu grupe nema, dakle samo su se konstituisali. I od tada ništa.
“Državu i onako baš briga, zato što je njima plata zagarantovana, kad bi sad sve padalo u nesvjest, vi znate kakav je ustav i kada indirektni porezi, kako se raspoređuju, oni nemaju te bojazni, nešto puno i ne interesuje ih šta će se dešavati, ja se zaista pitam ko je izabrao ovakav sastav ministara da se ne petlja u svoj posao”, kazala je Svetlana Cenić, ekonomska analitičarka.
Provjerili smo i da li enitetske Vlade planiraju formirati ekonomski krizni štab. Iz Vlade RS-a odgovaraju da za sada ne postoje najave niti potreba za njegovim uspostavljanjem, s obzirom da tamošnji entitetski štab za vanredne situacije redovno održava sjednice, a koje uključuju i mjere usmjerene na podršku privrednim aktivnostima. Iz Vlade Federacije navode da imaju dobru saradnju sa svima. Smatraju i da Ekonomsko socijalno vijeće funkcionira.
“Tako da osnivanje nekog dodatnog tijela može koristiti, međutim možda može doći do duplanja nekih aktivnosti, samo ESV FBiH koje je funkcionalno ima 3 socijalna partnera gdje vlada, sindikat i poslodavci, vlada je osnovala i svoje kordinaciono tijelo, tako da smo mi u konstantnoj komunikaciji sa njima”, poručio je Goran Miraščić, savjetnik premijera FBiH.
Jasno je da je privrednicima potrebna podrška i pomoć. Ali konkretna i efikasna.
“Nama treba vlast koja radi, nama ne trebaju krizni štabovi vjerujte nikakvi, kod nas je problem da naša vlast ne funkcioniše, da oni ne rade svoj posao, oni rade sa 15, 20 posto kapaciteta, oni bi sad trebali da rade 120 posto kapaciteta, tako da to je rješenje”, rekao je Adnan Smailbegović, predsjednik Udruženja poslodavaca FBiH.
Iako struka nudi rješenja, nadležnima se ne žuri. Privrednici poručuju da vlast mora imati sluha za njihove probleme. Brzi odgovor je neophodan, bio on u vidu ekonomskog kriznog štaba ili ne, ali mora biti što prije. Garancijski fond je jedno od dobrih rješenja, Ali ni on nije dovoljan.
