Javne ustanove, preduzeća i institucije BiH, FBiH i Republike Srpske u protekle 23 godine platile su međunarodnim kreditnim institucijama više od 56 miliona maraka na ime “penala” zato što nisu na vrijeme i u propisanim rokovima preuzeli odobrena kreditna sredstva.
U odgovoru generalnog sekretarijata Savjeta ministara BiH na poslaničko pitanje poslanika SDP-a BiH u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Saše Magazinovića navodi se da se u okviru obaveza koje se plaćaju kreditorima osim glavnice i kamate plaćaju i troškovi na neangažovani dio kreditnih sredstava, tzv. “komitment fi” i uglavnom je određen kao fiksni procent koji se obračunava na neangažovani iznos kredita.
“Zajmoprimac plaća tu naknadu (komitment fi) kao kompenzaciju za držanje sredstava na otvorenoj kreditnoj liniji, odnosno za osiguranje isplate kreditnih sredstava na specificirane datume u budućnosti. U slučaju realizacije ugovorene dinamike projekta ti troškovi zadržavaju nivo u skladu sa ugovorom o kreditu, dok usporena dinamika realizacije projekta povećava iznos te naknade, tj. komitment fia koji zajmoprimac mora da plati”, navodi se u odgovoru.
Usporena dinamika angažovanja odobrenih kreditnih sredstava, precizira se u odgovoru, može biti uzrokovana po više osnova.
“To može biti kašnjenje u implementaciji infrastrukturnih i drugih projekata, kao i neblagovremena realizacija aktivnosti utvrđenih kao uslov za korišćenje ugovorenih kreditnih sredstava poput donošenja određenih zakonskih akata”, navodi se u odgovoru.
Prema zvaničnim podacima, u periodu od 1996. godine, pa do kraja marta ove godine najviše troškova zbog neblagovremenog povlačenja kreditnih sredstava plaćeno je 2001. godine, čak 6.937.603 KM, a odmah potom ide prošla godina u kojoj su troškovi po tom osnovu iznosili 6.321.411 KM.
Za realizaciju projekata i korišćenje sredstava po odobrenim kreditima, a time i za plaćanje penala zaduženi su krajnji korisnici kredita putem resornih ministarstava, javnih preduzeća ili samo za to određenih jedinica za implementiranje projekata, ali nema preciznih podataka o tome koliko su penala platili pojedinačni korisnici kredita.
“Postojanje pojedinačnih barijera u procesu sticanja efektivnosti međunarodnih finansijskih sporazuma u više navrata su bili predmet pažnje pojedinih institucija i međunarodnih kreditora. Preporuke za podizanje efikasnosti u ovom domenu nisu dale prepoznatljive pozitivne promjene”, zaključuje se u odgovoru.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže da je suštinu problema u tome da nekompetentni i nestručni ljudi dogovaraju kreditne aranžmane zbog čega je sasvim normalno da kreditori naplate penale.
“Taj posao rade ljudi koji nisu sposobni da pripreme projektnu dokumentaciju i projektni zadatak, a cijenu plaćaju svi građani iz čijih džepova se zbog toga kasnije plaćaju penali. Strani kreditori relativno lako odobravaju sredstva zato što računaju da smo ozbiljna zemlja, a onda se suoče sa situacijom da projekti nisu pripremljeni kako treba i da imamo probleme čak i sa imovinsko-pravnim odnosima bez kojih nema ni govora o korišćenju sredstava. Pojednostavljeno, kod nas se dogovara kreditni aranžman za izgradnju auto-puta, a nije izvršena eksproprijacija zemljišta na trasi tog puta”, objašnjava Pavlović.
Penali po godinama
- 1996. 0,00
- 1997. 0,00
- 1998 500.416 KM
- 1999. 505.706 KM
- 2000 226.811 KM
- 2001. 151.296 KM
- 2002. 524.393 KM
- 2003. 1.071.132 KM
- 2004. 2.596.973 KM
- 2005. 1.670.707 KM
- 2006. 2.640.276 KM
- 2007. 2.569.353 KM
- 2008. 4,470.016 KM
- 2009. 4.179.993 KM
- 2010. 4.737.271 KM
- 2011. 6.937.603 KM
- 2012. 3.527.272 KM
- 2013 2.561.024 KM
- 2014. 1.728.877 KM
- 2015. 3.565.062 KM
- 2016 2.741.376 KM
- 2017. 2.179.601 KM
- 2018. 6.321.411 KM
- 1.1.-31.3.2019. 994.538 KM
Ukupno 56.389.993 KM
